2008 - zavolela sam oblake koji kriju tlo pod nogama. Upoznala sam ih iz druge perspektive - zagrlila sam ih. Zaljubila sam se u okeanski pesak slušajući ga pod svojim stopalima. Sjedinila sam se sa vazduhom nepoznatog, neotkrivenog, i udisala ga punim plućima. pravila pahulje od papira da dočaram sneg ljudima koji ga ne viđaju tako često. Naučila sam jezik ljubaznosti koji otvara sva vrata sveta. Spoznala radosti slanja i primanja čestitki zahvalnosti bojeći ih šarenim rečima. Osetila napor koračanja strmim kaldrmama u susret noći... Naučila živeti...
2009 - nisam bila tu... Plivala sam u tirkiznom moru sa dzinovskim kornjačama... tim lepršavim, magičnim stvorenjima! Skakala sa mostova života u nepregledne dubine, dok mi je srce ostalo u vazduhu. Moja deviza bila je "suoči se sa strahovima i pobedi ih". I pobedila sam ih, jesam. Osetila slast zabranjenog voća i dostojanstveno snosila posledice. Kazna je nezaobilazni deo zlodela. A ja sam svoju odrobijala te tragične godine...
2010 - ...ne znam gde mi je pamet bila... Dobila povratnu kartu za grad Greha. Još uvek se nisam vratila... a trebalo bi. Probala pića kojima ni ne pamtim imena. Družila se sa Jack Daniel's - om (pokazao mi je pogled na svet sa one druge strane, drugim očima). Skakala u prvim redovima u ritmu omiljenih pesama. Konzumirala plućne radosti u svakom obliku. Oprostila se od nekih dragih ljudi, oni idu na daleke pute.... Izvrdala svakom obliku odgovornosti. I ne žalim ni zbog čega! Bar sam živela i probala... Samo, osladio mi se taj osećaj, ali voz za povratak poziva na pokret...
Sada mi samo treba pravo da živim tamo gde miriše morska so, gde se pesak, more i nebo stapaju u jednoj slici. To je jedino što mi nedostaje... Ali, uz malo truda, dodaćemo i to u jednačinu sreće! Još jedna decenija odlazi u nepovrat... Čeka me valjda još jedna... Posle toga biću zahvalna za svaki novi dan!
